ШТА ВОЛИМ
Волим звезду кад заблиста. Волим реку кад је чиста. Волим небо кад се плави. Волим цветак мирисави. Волим шуму. Волим гору. Волим благу рујну зору. Волим башту. Волим поље. Волим људе добре воље. И славуја кад извија. И пупољак кад избија. Волим зумбул, ђурђиц, лале. Волим оне птице мале. Волим оца, мајку, стрину, браћу, сестре, сву родбину. Волим своју домовину. |
МАЛИ КОЊАНИК
Ђиха, ђиха, четир’ ноге,
Све четири круте! Ђиха, ђиха, ми идемо на далеке путе! Седло ми је од мараме, Узда од канапа, А бич ми је од очина Пребијена штапа. Раго једна, баш си лена, Зар те није срам! Ал’ кад нећеш ти да скачеш, Ја ћу цупкат сам. |
ВЕТАР
Ја сам ветар, дижем прах,
зар вас, децо, није страх? Сад сам дете као ви, па ћарлијам којегди. Сад сам вихор, момче холо, играм коло наоколо. Сад вам цичим као гуја сад сам ветрић, сад олуја. Затворите прозор, врата, да вас ветар не замлата. Ја сам ветар, дижем прах, зар вас, децо, није страх? ЦВЕТ
Добио сам стручак цвета.
Шта да урадим? Ја се сетих: биће добро да га пресадим. Брижно сам га пресадио, брижно залио. Труд свој око њега нисам жалио. Сини, сунце, ограни га да се покрене. Падај, кишо, заливај га да не увене. |
МАЛИ БРАТА
Дочепо се мали Брата
Очевога сата. А сат је од злата Па има и врата. Ала је то лепо! А на уво кад га метне, Тад се чује нека звека, Сат говори: Тика-така! Брата мисли: Хоће млека. Ала је то мудро! Залио га слатким млеком Неколико пути, Брата мисли: Cат се најо, Па сад зато ћути. Ал’ се разумемо! Сад су пуни обадвоје, И сатић и Брата, Обадвоје сада ћуте; А кад дође тата, Ал’ ће бити гужве. |