3. КОД ЛИЈИНЕ КУЋЕ
Сунчани круг се у зенит диг'о
кад је Јежурка до лије стиг'о. Пред кућом- логом, каменог зида, Јежурка Јежић свој шешир скида, клања се, смјешка, кавалир прави, бираном фразом лисицу здрави: - Добар дан, лијо, врлино чиста, клањам се теби, са бодља триста. Нек перје пијетла краси твој дом, кокош нек сједи у лонцу твом! Гускино крило лепеза твоја, а јастук меки паткица која. Живјела вјечно у миру, срећи, никада лавеж не чула псећи. И још ти ово на крају велим: ја сам за ручак трбухом цијелим! Отпоче ручак чаробан, бајни. |
И јеж и лија од масти сјајни.
Јело за јелом само се ниже, Јежурка често здравицу диже: у здравље лије и њене куће, за погибију ловчева Жуће. Ниже се ручак четверосатни, затегну трбух к'о бубањ ратни. |