5. РАСТАНАК
Јежић се диже, њушкицу брише. -Ја морам кући, доста је више. Добро је било, на страну шала, лисице драга, е, баш ти хвала. -Моја је кућа чврста к'о град, преноћи у њој – Куда ћеш сад? Тако га лија на конак слади а јеж се брани, шта да се ради: -Захваљујем се позиву твом, ал' ми је дражи мој скромни дом! -Остани куме, лија све гуче, моли га, зове, за руку вуче. Ал' јеж тврдоглав, оста при свом - Дражи је мени мој скромни дом! Шуште и шумом јеж мјери пут, кроз грање мјесец свијетли му пут. Иде јеж, гунђа, док звијезде сјају: - Кућицо моја, најљепши рају! |
|