ПОСТАНАК ПЕСМЕ
Први стих је исково поток,
другом је небо дало боју, на трећи небески оток баци прозирну сенку своју. Маслачак је дао златне очи петом стиху у овој песми. Шести освежи вода на чесми а седми чворак на дуду срочи. Осми се вина сунчевог напи, деветом ружа поклони нектар, а у десети, кроз кишне капи, утка се дугиних боја спектар. Најзад, у ведру песму улете једно буцмасто, весело дете, што се купаше испод моста... Е, тако ова песма поста. ПАДОГРАНАЦ
Један мали Данац,
гост код баба Рушке, већ је падогранац – пао је са крушке! МРКВА
Зец опасна зверка,
рујну мркву мерка. Мрква крупна, дозрела, намеру му прозрела. Још мудрија била: у земљу се скрила. Па зец, љут у души, сад јој грицка уши израсле из темена. У свитање, за копање нема времена. ДЕЦО, БУДИТЕ...
Будите дарежљиви као шљиве.
Будите плодни као њиве. Будите лепи као јасика. Будите потребни као кашика Будите вредни као мрави. Несебични и у љубави. Храбро газите живота стазе. И имајте светле образе. |
ШАЉИВА ПЕСМА
С листа паде капља,
уплаши се чапља, замлатара крилима, па све изнад ћилима, од цвећа и трава, преко неба плава, на оџак одлете да нахрани дете, гладно дете своје. Чик погоди које, јер их има троје! ЖДРЕБЕ
Расте ждребе путоного,
волимо га много, много. Длака му је доратаста, хитро је ко брза ласта. На челу му звезда бела, гргурава грива цела. Паметно му црно око, а лепо му име: Соко. Умиљато као јање... Ал’ ће бити за јахање! ЧЕДА И СНЕГ
Ноћас паде
танак снег на ливаде и на брег. У снег гледа први пут мали Чеда осмехнут: „Брацо Симо, врећу дај, да скупимо шећер тај!“ МИШ СЕ ЉУТИ
Миш читанку нађе
и ноћу је грицка, па се много љути на првака Мицка: „Посно неко јело, без имало сласти – када ми га спреми, што га не замасти?“ |