МЕДО
Док јуре даље брзо к'о стријела, срете их медо, пријатељ пчела. - Сумњива журба – медо их гледа - можда сте нашли језеро меда? - Не, него машту голица моју, зашто јеж воли кућицу своју. -Кућица, глупост! Моје ми њушке, своју бих дао за гњиле крушке. За сати меда дат' ћу је сваком! говори медо на јело лаком. -Поћи ћу с вама, јер волим шалу, хоћу да видим јежа – будалу! |
|