ПРЕД ЈЕЖЕВОМ КУЋИЦОМ
Сви јуре сложно ка циљу свом, куда год прођу – прасак и лом! Пристигли јежа, гледе: он стаде крај неке старе букове кладе. Под кладом рупа, тамна и глуха, простирка у њој од лишћа суха. Ту Јежић уђе, плива у срећи, шушти и пипа гдје ли ће лећи. |
Намјести кревет, од педља дужи,
зијевну, па леже и ноге пружи. Сав блажен, сретан, ниже без броја: - Кућицо драга, слободо моја! Палато дивна, дрвеног свода, колијевко мека, лиснатог пода, увијек ћу вјеран остати теби, низашто ја те мијењао не би'! У теби живим без бриге, страха и бранит ћу те до задњега даха! |