ТРИ ГАЛАМЏИЈЕ Медвјед и свиња и с њима вуја грмнуше громко права олуја: - Будало јежу, бодљиви соју, зар тако цијениш страћару своју?! Колиба твоја права је баба, кров ти је труо, простирка слаба. Штенара то је, тијесна и глуха, сигурно у њој имаш и буха! Кућицу такву, хвалишо мали, за ручак добар сваком би дали! Рекоше тако, њих троје, љути, док мудра лија по страни шути. |
|